Mislim da ću objašnjenje ovog koraka početi ovako: LEKTOR. Nadam se da se nećete uvrediti zbog fonta i veličine, ali ovo je jedini način da vam približim koliko je važno da ne preskočite ovaj korak.

Ovaj tekst je takođe deo „Priručnika za buduće pisce“ koji možete poručiti ovde.

Ispričaću vam jedno svoje iskustvo i prepričavam ga samo u cilju boljeg razumevanja koraka i edukacije kako ne biste napravili takvu grešku (ovo naglašavam jer se ježim ljudi koji ogovaraju druge). Jednom prilikom čitateljka koja mi se predstavila kao spisateljica ponudila mi je da razmenimo knjige. Predložila mi je: „Ja imam roman, ti imaš roman, hajde da se menjamo i tako čitamo.“ (Ranije sam često pristajala na ovakve predloge.) Pristala sam odmah, svidela mi se ideja, kao i želja da pročitam (mnogo volim da čitam i ovaj posao koji radim mi dozvoljava da se posvetim čitanju). Međutim, kada mi je stigla knjiga, bila sam šokirana. Lektor nije dodirnuo tekst, nisu imali dizajnera već „ukradenu“ fotografiju sa sajta odakle očigledno nije bilo dozvoljeno skidati fotografije, jer je logo stajao preko naslovne strane. (O koricama ću pričati malo kasnije.) Sumnjam da je kao autor imala loše namere, ali sam uverena da nije imala dovoljno znanja.

Jedno je kada roman ima 4-5 grešaka, jer se dešava. Ko radi taj i greši. Verujem da nijedna knjiga nije savršena i bez ijedne greške.

Govorila sam o tome kako ljudi preskaču ovaj korak. Misle da će uštedeti novac. Nemojte da radite takve stvari. Osim ako niste obrazovani za to. 😉 Neprofesionalno odrađena knjiga se vidi.

Cene lektorisanja obično zavise od broja reči u knjizi i od toga koga angažujete, jer svako ima drugačija pravila poslovanja i cenovnik. O ovoj temi sam pričala i na svom youtube kanalu.

Naglašavam da je ovaj korak neophodan čak i kada šaljete upit izdavačkoj kući. Razlog je što vaša knjiga izgleda profesionalnije. Zato uvek savetujem da pre nego što neobjavljenu knjigu pošaljete nekoj izdavačkoj kući prvo je pošaljite kod lektora na pregled.

Snežana Ivaneža Mavrenović